I ljubav je postala elektronska. Šaljemo sms za laku noć, grlimo se i ljubimo na četu a svađe rješavamo čekanjem da se osoba s druge strane prva javi sa svog aparata. A ja bih i dalje da ti
ostavim pismo na jastuku kada se ujutro izvučem iz tvog kreveta. Da ti dođem pod prozor u tri ujutro pa pijan recitujem Antića i naravno promašim pola teksta. Hoću da vičeš na mene dok me gledaš u
oči, da me odgurneš kada te krenem zagrliti…ali toga nema. Emocije se sada tipkaju. Ne znam, mora da je sudbina zaebala papirologiju pa sam se rodio u pogrešnom vremenu
Nema komentara:
Objavi komentar